Bilo je to prije 40 godina kada je Mercedes-Benz S-Klasa (W116) postao prvi serijski automobil opremljen elektronski sistem protiv blokiranja kočnica (iz originalnog njemačkog Antiblockier-Bremssystem), poznatijeg pod akronimom ABS.
Dostupan samo kao opcija, od kraja 1978. za ne tako skromnu sumu od 2217,60 DM (skoro 1134 eura), brzo će se proširiti na asortiman njemačkog brenda — 1980. kao opcija na svim svojim modelima , 1981. dospio je u reklame, a od 1992. će biti dio standardne opreme svih Mercedes-Benz automobila.
Ali šta je ABS?
Kao što naziv implicira, ovaj sistem sprečava blokiranje točkova prilikom kočenja — posebno na površinama sa slabim prianjanjem — omogućavajući vam da primenite maksimalnu silu kočenja, uz zadržavanje kontrole pravca vozila.
Na gornjoj slici možemo vidjeti različite komponente sistema, koje se ne razlikuju mnogo od današnje: kontrolna jedinica (računar), četiri senzora brzine — jedan po točku — hidraulički ventili (koji kontroliraju pritisak kočnice) i pumpa (povratna kočnica). pritisak). Ali kako sve to funkcionira? Dajemo riječ samom Mercedes-Benzu, preuzetom iz jedne od njegovih tadašnjih brošura:
Sistem protiv blokiranja točkova koristi kompjuter da detektuje promene u brzini rotacije svakog točka tokom kočenja. Ako se brzina smanji prebrzo (kao na primjer pri kočenju na klizavoj površini) i postoji opasnost od blokiranja kotača, kompjuter automatski smanjuje pritisak na kočnicu. Točak ponovo ubrzava i pritisak kočnice se ponovo povećava, čime se točak koči. Ovaj proces se ponavlja nekoliko puta u roku od nekoliko sekundi.
prije 40 godina…
Bilo je između 22. i 25. avgusta 1978. Mercedes-Benz i Bosch predstavili ABS u Untertürkheimu, Stuttgart, Njemačka. Ali to ne bi bio prvi put da je pokazao upotrebu ovakvog sistema.
Istorija razvoja ABS-a u Mercedes-Benzu seže u prošlost, sa prvom poznatom prijavom patenta za sistem 1953. godine, preko Hansa Scherenberga, tada direktora dizajna u Mercedes-Benzu, a kasnije i njegovog direktora razvoja.
Slični sistemi su već bili poznati, bilo u avionima (protiv klizanja) ili u vozovima (protiv klizanja), ali u automobilu je to bio izuzetno složen zadatak, sa mnogo većim zahtevima za senzore, obradu podataka i kontrolu. Intenzivan razvoj između samog odjela za istraživanje i razvoj i raznih industrijskih partnera bi na kraju bio uspješan, a prekretnica se dogodila 1963. godine, kada je počeo rad, konkretno, na elektronsko-hidrauličnom upravljačkom sistemu.
Godine 1966, Daimler-Benz je započeo saradnju sa specijalistom za elektroniku Teldixom (kasnije ga je kupio Bosch), što je kulminiralo prvom demonstracijom “Mercedes-Benz/Teldix Anti-Block sistema” medijima 1970. , koju vodi Hans Scherenberg. Ovaj sistem je koristio analogna kola, ali za masovnu proizvodnju sistema, razvojni tim je gledao na digitalna kola kao put napred — pouzdanije, jednostavnije i moćnije rešenje.
Jürgen Paul, inženjer i odgovoran za ABS projekat u Mercedes-Benzu, kasnije će tvrditi da je odluka o digitalizaciji bila ključni trenutak za razvoj ABS-a. Zajedno sa Bosch-om — odgovornim za digitalnu kontrolnu jedinicu — Mercedes-Benz bi predstavio drugu generaciju ABS-a na probnoj stazi svoje fabrike u Untertürkheimu.
ABS je bio samo početak
Ne samo da će ABS na kraju postati jedna od najčešćih aktivnih sigurnosnih uređaja u automobilima, već je označio i početak razvoja digitalnih sistema pomoći u automobilima njemačkog brenda, pa i šire.
Razvoj senzora za ABS, između ostalih komponenti, takođe bi se koristio, u nemačkom brendu, za ASR ili sistem kontrole klizanja (1985); ESP ili kontrola stabilnosti (1995); BAS ili sistem za pomoć pri kočenju (1996.); i adaptivni tempomat (1998.), uz dodatak drugih senzora i komponenti.