Тај клинац, као што можете претпоставити, звао се Гилерме. Он је исти онај који сада пише ове редове и који је дупло старији. Двоструко?! Ово звучи тако лоше…
Нисам сам у овоме, зар не? Реци ми да си и ти пуцао месецима живота држећи се саге Гран Турисмо. Сетио сам се да ово поделим овде у вези са лансирањем новог Гран Турисмо Спорт – ако нас свакодневно посећујете, сигурно сте већ приметили да је сага још увек у добром стању и препоручује се. Сазнајте више овде у овом спонзорисаном садржају.
„Ох, тата, купи ми Гран Турисмо Спорт тамо“. Ако ме мој син никада тако не пита, осећаћу се као да сам пропао... Волим да мислим да је до сада више деце (и не само...) која се топе викендом, држећи се за конзолу, као да постоји нису више биле обавезе у животу.
У то време није било…
Ако ме сећање не вара, тада сам још био одличан ђак − негде у 12. години, због заузетости финалисте, ствари су се мало промениле и оцене су пале. Моја забринутост се сводила на то да оцене одржим на добром нивоу и мало више.
Осим тога, сваки дан сам се борио, посебно током празника, да прикупим новац за Гран Турисмо. Није увек било лако, чак сам потрошио много кредита да до крајности гура аутомобиле који нису вредни ни пенија.
Ах… Купићу Хонду Јазз и опремити мотор до последњег дела само зато што могу. #вивераларга
Док нисам открио Сузуки Пикес Пеак Схиелд. У то време нисам имао појма шта је Сузуки Шилд, нити шта је Пајкс Пик или ко је Нобухиро „Чудовиште“ Тајима, али ми је за око запео огроман задњи елерон.
Сећам се када сам први пут притиснуо Кс (акцелератор): „па, ово је стварно брзо“! Од тог тренутка сам почео да побеђујем у свакој трци и шампионату. Откривање Сузуки Пикес Пеак Схиелд-а био је мој дигитални ЕуроМиллионс.
Захваљујући Сузуки Схиелду никада више нисам имао проблема са новцем у Гран Турисму. Био је то празник апсурдних припрема и куповина.
Али пошто смо овде, да вас подсетим на техничке спецификације „звери“. 2,5 литарски В6 твинтурбо мотор са скоро 1000 КС, шестостепени секвенцијални мењач, погон на све точкове и само 800 кг тежине. Није ни чудо што је освојио све и свакога.
морам да захвалим
Постоје две утакмице које су много допринеле да данас будемо далеко изнад просечног возача. То приметим када сам у могућности да истражујем овакве аутомобиле и овај на стази.
Једна од тих игара је била Гран Турисмо, друга је била ТОЦА 2 од Цодемастерса. Скоро сам заборавио на Цолин МцРае Ралли – неопростиво. Имао сам среће што сам одрастао када су видео игре почеле да симулирају стварност. Огромна еволуција с обзиром на то неколико година пре него што сам играо Марио Карт.
Сећам се када сам први пут спојио волан на конзолу. Мој први волан је већ имао повратну снагу, ручну кочницу и мењач. Коштао је 25 конто (125 евра) у продавници у Пинхал Новоу. Добро потрошен!
данас је други свет
Још нисам пробао нови Гран Турисмо Спорт. Али радознао сам да знам како функционише прича о виртуелним наочарима. Већ изгледам као старац који прича, али истина је да сам мало изгубио воз за играње.
Графика високе дефиниције, виртуелне наочаре, веома реалистични волани, конзоле са спецификацијама на којима завиде многи рачунари... укратко, нови свет. Признајем да се после толико година одсуства са симулатора плашим да поново не "зграбим" зависност. Овде у Разао Аутомовел-у специјалиста за симулаторе је Диого Теикеира.
Кад покушам поново, рећи ћу вам како је било. Једно је сигурно… у овом свету где је бензин све скупљи, конзоле, иако нису јефтине, све више делују као добар посао.
