Ок, смири се. Али зар Волксваген КСЛ1 није био најаеродинамичнији производни аутомобил на свету? Одговор може бити или потврдан или негативан. Ако узмемо у обзир да је 250 јединица Волксвагена КСЛ1 довољно да се сматра серијским аутомобилом, онда његов коефицијент отпора (Цк) од само 0,19 остаје рекордер.
Ако с друге стране узмемо у обзир да је 250 јединица кратко, за титулу ове величине, онда имамо новог рекордера, Мерцедес-Бенз А-Класе лимузину, који је са Цк од 0,22 једнак вредности тренутног Мерцедес-Бенз ЦЛА 180 ЦДИ у БлуеЕффициенци верзији. Међутим, има нешто мању предњу површину, од 2,19 м2, што му гарантује предност да постане аутомобил са најмањим аеродинамичким отпором.
Како је Мерцедес-Бенз дошао до ове бројке?
Одговор је: аеротунел. Дуги сати аеротунела и компјутерских симулација.
Колико год су софтверски алгоритми које брендови тренутно користе на веома високом нивоу, сесије тестирања у реалним условима и даље су од суштинског значаја. Као и пре неколико деценија…
Сви ови тестови су резултирали са неколико решења, укључујући извајану предњу површину за одвод ваздуха са максималном ефикасношћу и оптимизовану основу каросерије за смањење аеродинамичког отпора у близини точкова. Нешто лакше рећи него урадити...
Још једна од „тајни” тиче се монтаже фарова, који захваљујући новој техници склапања драстично смањују аеродинамички турбилон у овој области. Исти принцип максималног смањења аеродинамичког вртлога примењен је и на доњи део каросерије, који је практично раван — чак ни кракови задњег вешања нису побегли.
У зависности од тржишта, предња решетка Мерцедес-Бенз А-Класе лимузине такође може бити опремљена променљивим ламелама за отварање како би се смањио улазак ваздуха у моторни простор када је то потребно.
Комерцијализација Мерцедес-Бенз класе А лимузине још није потврђена за португалско тржиште.