„Тестови судара“ – тестови удара, на добром португалском – служе за мерење нивоа пасивне безбедности аутомобила, односно способности аутомобила да минимизира последице удеса, било да се ради о сигурносним појасевима или заштитним шипкама са стране, ваздушним јастуцима , програмиране зоне деформације каросерије, прозори отпорни на ломљење или одбојници ниске апсорпције, између осталог.
Спроведена од стране Еуро НЦАП-а на „старом континенту”, од стране ИИХС-а у САД и од стране Латин НЦАП-а у Латинској Америци и на Карибима, ови тестови се састоје од симулација несрећа у стварним ситуацијама, изведен при максималним брзинама од 64 км/х.
Иако се несреће бележе знатно изнад ове брзине, студије доказују да се огромна већина несрећа са смртним исходом дешава при брзини до 64 км/х. У већини случајева, када се возило које се креће, на пример, брзином од 100 км/х, налети на препреку испред себе, ретко у тренутку удара брзина је 100 км/х. Пре судара, инстинкт возача је да покуша да заустави возило што је брже могуће, чиме се брзина смањује на вредности ближе 64 км/х.
Такође, већина тестова судара прати стандард „Оффсет 40“. Шта је образац „Оффсет 40“? То је типологија судара у којем се само 40% фронта судара са другим објектом. То је зато што у већини незгода бар један од возача покушава да скрене са путање, што значи да се 100% фронтални удар ретко дешава.