Сваке године бп саставља извештај који анализира стање енергетских тржишта, „ бп Статистички преглед светске енергије “. Као што се могло очекивати, оно што је сада објављено за 2020. годину открива „драматичан утицај који је глобална пандемија имала на енергетска тржишта“.
Потрошња примарне енергије и емисије угљеника из потрошње енергије забележиле су најбржи пад од Другог светског рата (1939-1945).
С друге стране, обновљиви извори енергије су наставили своју путању снажног раста, са акцентом на енергију ветра и сунца, које су имале највећи годишњи раст.
Главни светски нагласци
У 2020. потрошња примарне енергије је опала за 4,5% — највећи пад од 1945. године (година завршетка Другог светског рата). Овај пад је углавном изазван нафтом, која је чинила око три четвртине нето пада.
Цене природног гаса пале су на вишегодишње минимуме; међутим, удео гаса у примарној енергији је наставио да расте, достигавши рекордних 24,7%.
Производња ветра, сунца и хидроелектрана је регистрована у порасту, упркос паду глобалне потражње за енергијом. Капацитет ветра и сунца повећан је на невероватних 238 ГВ у 2020. – више од 50% у односу на било који други период у историји.
По земљама, Сједињене Америчке Државе, Индија и Русија биле су сведоци највећег пада потрошње енергије у историји. Највећи раст забележила је Кина (2,1%), једна од ретких земаља у којој је прошле године повећана потражња за енергијом.
Емисије угљеника из потрошње енергије пале су за 6% у 2020. години, што је највећи пад од 1945. године.
Спенсер Дале, главни економиста у бп„За овај извештај – као и за многе од нас – 2020. ће бити обележена као једна од најизненађујућих и најизазовнијих година икада. Ограничења која се настављају широм света имала су драматичан утицај на енергетска тржишта, посебно на нафту, чија је тражња у вези са транспортом сломљена.”
„Оно што је охрабрујуће је то што је 2020. била и година у којој се обновљиви извори издвајају у глобалној производњи енергије, бележећи најбржи раст икада – углавном вођен трошковима повезаним са производњом енергије из угља. Ови трендови су управо оно што свету треба да се суочи са транзицијом на неутралност угљеника – овај снажан раст ће дати више простора обновљивим изворима енергије у поређењу са угљем“
У Европи
Европски континент такође одражава утицај пандемије на потрошњу енергије — потрошња примарне енергије пала је за 8,5% у 2020. години, достигавши најниже нивое од 1984. То се такође одразило на смањење емисије ЦО2 од 13% изазване потрошњом енергије, што означава најнижу вредност од најмање 1965. године.Коначно, опала је и потрошња нафте и гаса, са падом од 14%, односно 3%, али је највећи пад забележен на нивоу угља (који је пао за 19%), чије је учешће пало на 11%, мање. први пут на обновљиве изворе енергије, што је 13%.
70 година бп Статистицал Ревиев оф Ворлд Енерги
Први пут објављен 1952. године, извештај Статистичког прегледа био је извор објективних, свеобухватних информација и анализа које помажу индустрији, владама и аналитичарима да боље разумеју и протумаче дешавања која се дешавају на глобалним енергетским тржиштима. Временом је пружио информације о најдраматичнијим епизодама у историји светског система моћи, укључујући кризу у Суецком каналу 1956, нафтну кризу 1973, Иранску револуцију 1979 и катастрофу у Фукушими 2011.
Други нагласци
ПЕТРОЛЕУМ:
- Просечна цена нафте (брент) била је 41,84 долара по барелу у 2020. – најнижа цена од 2004.
- Светска потражња за нафтом пала је за 9,3%, а највећи пад забележен је у Сједињеним Америчким Државама (-2,3 милиона барела дневно), Европи (-1,5 милиона барела дневно) и Индији (-480 000 барела дневно). Кина је била практично једина земља у којој је потрошња расла (+220.000 б/д).
- Рафинерије су такође забележиле рекордан пад од 8,3 процентна поена, на 73,9%, што је најнижи ниво од 1985. године.
ПРИРОДНИ ГАС:
- Цене природног гаса су забележиле вишегодишњи пад: просечна цена северноамеричког Хенри Хуб-а била је 1,99 долара/ммБту 2020. године – најнижа од 1995. – док су цене природног гаса у Азији (Јапан Кореа Маркер) забележиле најнижи ниво икада, достигавши свој рекорд ниско (4,39 УСД/ммБту).
- Међутим, удео природног гаса као примарне енергије наставио је да расте и достигао је рекордних 24,7%.
- Снабдевање природним гасом је порасло за 4 милијарде кубних метара или 0,6%, испод просечног раста забележеног у последњих 10 година од 6,8%. Снабдевање природним гасом у САД порасло је за 14 милијарди кубних метара (29%), делимично надокнађено падом уоченим у већини региона, као што су Европа и Африка.
УГАЉ:
- Потрошња угља је опала за 6,2 ек џула (ЕЈ), или 4,2%, изазвана потпомогнутим падом у САД (-2,1 ЕЈ) и Индији (-1,1 ЕЈ). Потрошња угља у ОЕЦД-у је достигла најнижи ниво у историји, према информацијама које је прикупио бп из 1965. године.
- Кина и Малезија биле су значајни изузеци јер су забележиле повећање потрошње угља од 0,5 ЕЈ и 0,2 ЕЈ, респективно.
ОБНОВЉИВИ, ВОДА И НУКЛЕАРНИ:
- Обновљиви извори енергије (укључујући биогорива, али искључујући хидро) су расли за 9,7%, споријим темпом од просечног раста у последњих 10 година (13,4% годишње), али са апсолутним растом у смислу енергије (2,9 ЕЈ), упоредивим са раст забележен у 2017, 2018 и 2019.
- Соларна електрична енергија порасла је на рекордних 1,3 ЕЈ (20%). Ипак, ветар (1,5 ЕЈ) највише је допринео расту обновљивих извора енергије.
- Капацитет производње соларне енергије повећан је за 127 ГВ, док је енергија ветра порасла за 111 ГВ — скоро удвостручивши највиши ниво раста који је раније забележен.
- Кина је била земља која је највише допринела расту обновљивих извора енергије (1,0 ЕЈ), а следе САД (0,4 ЕЈ). Као регион, Европа је највише допринела расту овог сектора са 0,7 ЕЈ.
ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА:
- Производња електричне енергије је опала за 0,9% — што је оштрији пад од оног забележеног у 2009. (-0,5%), једине године, према подацима бп-а (почев од 1985.), у којој је дошло до пада потражње за електричном енергијом.
- Удео обновљивих извора енергије у производњи енергије порастао је са 10,3% на 11,7%, док је угаљ опао за 1,3 процентна поена на 35,1% — што је даљи пад у евиденцији бп.