Историја џипа (и џипа) почиње 1939. године, када је америчка војска покренула такмичење за набавку лаког извиђачког возила. Виллис-Оверланд побеђује са МА пројектом, који је касније еволуирао у МБ, произведен од 1941. надаље.
Џип је рођен , чије име потиче од једне од три хипотезе, историчари се не разумеју. Неки кажу да реч долази од контракције иницијала возила опште намене (ГП); други кажу да потиче од надимка који му је неко дао, инспирисан ликом Попаја из цртаног филма Јуџином Џипом, а други верују да је џип оно што је америчка војска звала сва своја лака возила.
Оно што је истина је да је Виллис произвео МБ у 368.000 јединица током рата, да је модел служио као извиђачко возило, али и као транспортно, командно возило, па чак и санитетско возило, када је правилно прилагођено.
ТХЕ 1941 МБ био је дугачак 3360 мм, тежак 953 кг и имао је четвороцилиндрични бензински мотор од 2,2 л, који је испоручивао 60 КС преношених на сва четири точка преко тробрзинског мануелног мењача и преносне кутије. Када се сукоб завршио, вратио се кући и започео цивилни живот, као и сви остали војници.
Претворен је у ЦЈ (цивилни џип) и мало прилагођен за невојну употребу: резервни точак се померио на десну страну, стварајући тако поклопац пртљажника, фарови су се повећали, а решетка је са девет на седам улаза. Механика је била иста, а предњи браници су се настављали са хоризонталним врхом, отуда и надимак „равни браници“ који су ентузијасти давали свим ЦЈ-има све док није стигао ЦЈ-5 са заобљеним блатобранима. Одржано до 1985. године, када је најновија еволуција овог првог цивилног лансирана је генерација ЦЈ-10.
Први Вранглер
ТХЕ ИЈ 1987. је био први који је носио име Вранглер и који је заузео очигледно удобнију и цивилизованију оријентацију. Гусенице су проширене, клиренс смањен и вешање је побољшано, са више водилица и стабилизатора, упркос задржавању лиснатих опруга. Мотор је постао редни шестоцилиндрични од 3,9 л, 190 КС, а дужина је порасла на 3890 мм. Био је једини који је имао правоугаоне фарове, мода у то време која је иритирала фанатике до тачке када су се појавили комплети за накнадну уградњу округлих фарова.
Скоро десет година касније, 1996. године, ТЈ је коначно прешао на спиралне опруге, деле суспензију са Гранд Цхерокеејем и вратио се на округле фарове, задржавши исти мотор.
Претплатите се на наш Иоутубе канал
Коначно, 2007. године, генерација која је сада завршила свој живот, ЈК који је дебитовао са новом платформом, широм, са дужим међуосовинским растојањем, али краћом, како би се побољшали углови ван пута. Увек са одвојеном шасијом и крутим осовинама. Мотор постаје 3,8 л В6 и 202 КС. Ново за тржишта ван САД је ВМ-ов 2.8 дизел четвороцилиндрични мотор, са 177 кс.
Штавише, овај трећи Вранглер је први који је ушао у доба електронике, са компјутеризованим контролама за главне компоненте, као и ГПС и ЕСП, између осталих акронима. Такође је био први који је имао на располагању званичну дугачку верзију са четворо врата, која сада представља 75% продаје. Предаја страже се догодила сада, доласком генерације ЈЛ.
