Можда се већ превише понављам, али ватрено плаво овог Волво С60 Полестар уопште ми не излази из главе…
Пре осам дана писао сам чланак који потврђује присуство овог супер специјалног издања у дворани Лос Анђелеса, а данас су стотине срећника имале прилику да изблиза виде ову јединствену копију. Да, признајем! Осећам неку завист према овим људима… Али још више завидим господину (или дами) који је платио 300.000 долара за Волво одељење високих перформанси, у партнерству са Полестаром, да створи овај „глупо“ фантастичан С60.
Као што сам рекао у претходним чланцима, не верујем да се Волво поставља као „важан“ и даје толико ексклузивности овом купцу. Није фер забранити производњу једног од најбољих аутомобила марке икада, ако не и најбољег, само оставити купца (без обзира колико посебан) био срећан и задовољан што има једини С60 о којем сви сањамо једног дана…
Али размишљајући о томе, уз реченицу коју сам управо написао, мислим да сам већ разумео стратегију игре коју шведски гигант користи. У три чланка која сам написао о овом Волво С60 Полестар, увек сам истицао своје незадовољство могућношћу да овај нордијски ураган не крене у производњу. Другим речима, овој „једноставној“ чињеници придајем превише значаја и тиме још више изазивам интересовање за квалитете овог „забрањеног воћа“. Закључак, који је добар, постаје још бољи тако што није никоме на дохват руке.
Рекавши то, престаћу да храним ову сапуницу и рећи ћу, без сумње, да ће „Волво произвести бар још неколико примерака овог С60 Полестар“. Ако се то не деси... па, ако се то не деси, поштовање и наклоност коју Волво гаји према својим купцима морају бити похваљени. Међутим, то је и даље лоша опција.
Текст: Тијаго Луис
Фотографије: Аутоблог